Глобализација је поредак недодирљивог зла
Златко Шћепановић
Ултра богати Американци планирају да толико промене људску свест да
поравнају свет у глобалну државу, где се човек много забавља - да би мало
размишљао и био много покоран, а за сваку критику зла – био би кажњен.
06.09.2013
“Може се рећи да је аргументација против глобализације, као аргумент против
закона гравитације” – Кофи Анан, бивши генерални секретар
УН.Једно пријатно суботње вече провео сам у мени драгом друштву
у ресторану Супермаркет. То место, Супермаркет, битно је за целу причу која
следи јер симболично и суштински осликава тему – супермаркет роба и услуга
савременог света. И на основу целог амбијента и пролажења мимо нас омладинки и
активисткиња новог светског поретка, отпочела је дискусија на
тему:
Шта је то глобализација?
Осим омладинки новог светског поретка,
обучених и брендираних у симболе успеха и гламура, уз пар силиконских додатака
који су све то заједно потенцирали и тако ми сузили поглед, а и свест- на
примарни нагон, мој саговорник који је поставио кључно питање за овај текст -шта
је то глобализација- је мени драга пријатељица, која, да парадокс свега буде још
већи, ради у фонду једног од најбогатијих људи на свету. Фонд који кроз своје
пројекте ради на томе да нас свеопшта глобализација преплави и усрећи.
Признајем, да ме је поглед на Victoria secret омладинке толико усрећио да сам се
питао што није ова глобализација стигла раније, док сам био млађи.
А
глобални пројекти Фонда моје пријатељице и њеног оснивача су развој демократије
и људских права, одрживи развој и екологија, те зелена економија. Географски
фокус на три локације на планети, од тога једна од тачки деловање је и Балкан,
не би ли се земље Балкана брже, боље и лакше уклопиле у Нови европски поредак,
који је само слика у огледалу америчке спољне политике.
Сад, постављам
вам једно логично питање, зашто један ултра богати американац као што је он, или
Сорош, Гејтс, Ротшилди, што хоће да мењају свест и стас младих омладинки са
Балкана, као и моје прехрамбене, модне, сексуалне, верске и све друге навике
између осталог? Зашто му је то потребно, шта ће нама људска и сва остала права,
шта ће нама демократија и све остало што носи Нови светски
поредак?
Што сметају трубачи и опанци?
Мислим наивно, зашто ти богати
Американци не пусти нас на миру са нашим деспотијама и депресијама, мрким
локалним агама, министрима и прасићима, свадбарским купусом и трубачима,
опанцима и народном ношњом, па да у миру живимо онако како знамо, док нам свима
не кликне у главама, па кажемо себи да треба да се мењамо и да живимо као сав
нормалан свет? Ако помислимо да је тај свет стварно нормалан, што судећи по
макар мрачним холивудским филмовима, одвратним тетоважама, експанзији свих врста
педофилија и дрога, те болесној мејнстрим музици, не бих баш рекао.
Е па
то не може тако. Људске и све остале вредности су изнад наше воље да живимо као
робови локалних деспота и наших традиционалних уверења. То управо осликава
тврдња Кофи Анана са почетка текста. И да не заборавимо, не би Кофи био на челу
УН да стварно не мисли то што говори и да није био по вољи великих корпорација
које мисле глобално а послују локално. Кофи је иначе оженио плаву скандинавку,
да би доказао да је то што он мисли и ради управо то. Глобална толеранција,
глобално уважавање, глобални фини манири, глобална музика, глобална вера,
глобални брендови, глобална храна, глобални животни стил, глобалне вредности,
глобални трговачки системи, глобална политика и на крају глобална држава, све
нам то стиже у једном глобалном пакету. Како кажу наши сељаци: „Ваља се … нешто
иза брда“.
Похлепа је алатка глобализације
То је глобализација. У ствари,
најпростије речено глобализација је процес поравнања света базиран на похлепи,
храни и забави. Похлепа капитала и корпорација за тржиштем, похлепа људи за
храном и забавом, похлепа политичких структура за славом и моћи које им
обезбеђују корпорације. А пошто глобализација има допадљиво лице, храна је
укусна, забава је доступна и скоро џабе, даје нам се изобиље избора, а
политички, верски и сви други духовни уступци су наизглед мали, то је
глобализација лако прихватљива за већину људи. У реду је хранити нас генетски
модификованом храном са разним оријенталним укусима и аромама, лечити нас хај
тек лековима, продавати нам јефтине смартфонове и телевизоре на којима је милион
забавних ствари, у реду је да мало размишљамо и мало се бунимо, а да се пуно
забављамо.
То је свакоме ко иоле мисли јасно. Булдожер промена звани
глобализација поравнава све пред и под собом, иако на његовом предњем делу којим
све равна пише великим словима „Толеранција“. Да глобална толеранција за
глобализам али не и толеранција за различитости. Односно можеш ти да будеш микро
различит, али не и макро различит. Буди ти муслиман али не можеш да имаш
муслиманску, односно шеријатску државу – пример Авганистана, Ирана, Пакистана,
Турске, Либије. Буди ти хришћанин али не можеш да имаш верску државу и да живиш
у њој, чак и да сви грађани то хоће – пример сваке православне земље од Грчке до
Русије. То не може, то није толерантно према малом броју атеиста и секташа, али
је толерантно када та мала група социјалиста и либерала терорише глобалним
терором већину верника. Терор мањине који се лицемерним маркетиншким речником
назива политичка коректност. Као и она одвратна и лицемерна фраза колатерална
штета за људске жртве НАТО бомбардовања.
И то је глобализација. Лицемерје
и толеранција, политичка коректност и лажљивост. Не смеш више ни зло да вређаш.
Није коректно.
Империјализам versus корпорације
Сад, питање откуд глобализација.
Моја пријатељица ми рече да је она одувек постојала кроз историју, у неком
облику. И стари Египћани, и стари Римљани, и стара Византија, сви су они знали
шта је глобализација и желели да у крилу њихових империја цвета хиљаду
различитих цветова и светова под једном круном. Свака империја жели да расте и
треба да расте, а може да расте само ако себе пуни различитим народима. А пошто
народе не може брзо да преобликује чак ни силом, то је једна врста толеранције
према свим поданицима- док год плаћају порез, не буне се и иду да ратују за
империјалне интересе- суштина империјализма!
Па ипак, данашња
глобализација има један предзнак и један снажан импулс који се зове корпорација.
Глобална корпорација. Јер данас корпорација, а не војна и верска индоктринација,
је она културна и економска снага која гура глобализацију на свим нивоима,
егзистенцијалним, политичким, културним, психолошким, духовним. Корпорације
креирају глобалну свест људи – свака ТВ реклама то лепо
објашњава.
Обавезна индустријализација свести
Осим што креирају ту свест,
корпорације доносе и оно што се зове индустријализација свести. Без тога нема ни
глобализације. Свест потрошача постаје глобална и индустријализована, подложна
модним трендовима које индустрија забаве, моде, популарне културе форсира. Зато
сада и постоје глобалне кампање, глобални трендови, глобална мода, глобални
стандарди, глобално навијање, и на крају крајева глобално мишљење, јер оно што
једеш устима, очима и ушима то и постајеш.
И тако на овом месту заправо
почиње читава једна књига о томе шта је глобализација, како је она почела
индустријализацијом, како се створила једна класа олигарха незапамћене економске
моћи у историји света, како је направљена спрега између индустрије високих
технологија и војне индустрије, парафармацеутске индустрије, индустрије здравља,
осигурање и високе политике, индустрије забаве и индустрије хране, трговине,
финансија и политике, како су глобалне корпорације умрежене и комплексне, како
корпорације својим учешћем или неучешћем у одређеним деловима света подижу и
спуштају стандард, како је данашњи сет вредности савременог света настао у
главама моћних богаташа а преко корпорација, производа и рекламе имплементиран у
свест људи, како су људи подложни манипулацијама, и тако редом.
Зашто нисмо ко наш деда?
Заправо прича о глобализацији почиње од
једне једноставне констатације да је ваш деда још пре 40 година за доручак јео
здрав качамак од домаћег кукуруза и здраво кисело млеко од домаће краве која је
пасла лековито биље на ливади, и доживео тако сто година чисте памети и високог
разума, а да ми једемо нездраве заслађене и ароматизиране мусле из генетски
модификованих житарица, пијемо индустријски пробиотски јогурт, болујемо од
разних телесних и душевних болести, разум смо изгубили у хорор садржајима које
нам протурају кроз медије и очекујемо да уз гомилу лекова и сву могућу медицину
доживимо макар 75 година.
То је глобализација. И ту почиње права прича
шта нама ради корпорација и како јој се ми клањамо, како нам је свест
индустријализована технолошким играчкама, пропагандом и лаком забавом. И то је
добро, то је укусно, то је забавно и бљешти, то је брзо и лако за употребу, све
нас то лишава напора и муке. То траје. То је у реду. Кул. Супер.
А
последице глобализације? То свако треба да истражи сам на себи и у себи. Не може
вам други то нацртати.
аутор Златко Шћепановић / Башта
БалканаИзвор : Васељенска