Срђан Ного: Бежите од ЕУ – говорим вам из искуства Србије
Говор Срђана Нога, члана Старешинства Покрета Двери, на конференцији одржаној у украјинском парламенту 13. октобра 2013.
Уважене даме и господо, братски народе Украјине, ја долазим из Србије, вама блиске православне словенске земље. Замолио бих вас да ме пажљиво саслушате, јер пример Србије треба да буде опомена народу Украјине.
Сви ви знате да је Србија током деведесетих година 20. века прошла кроз велика искушења – ратове, економске санкције и агресију НАТО пакта. После деценије отпора, Србија је поклекла пред притисцима Запада. И од тада, ето већ 13 година, у мојој земљи за политичаре и целокупну владајућу елиту Европска Унија нема алтернативу. Међутим, уместо обећаног економског успона и просперитета, Србија је доведена до пропасти и неоколонијалног статуса.
Док за наше политичаре и лажну елиту Европска Унија нема алтернативу, јер они једини имају привилегије од уласка у ЕУ, та иста Европска Унија отима нам Косово и Метохију, душу српског народа. Али ни ту није крај територијалног комадања Србије, и ЕУ отворено ради на даљој дезинтеграцији моје земље.
Србија као самостална држава не постоји, нема свој суверенитет. Кључне одлуке о нашој судбини доносе се у Бриселу, Берлину, Лондону и Вашингтону, а не у Београду, и свакако не водећи рачуна о интересу српског народа. У свакој установи српске државе седе такозвани страни експерти, који се старају да се спроводи погубна политика приступања ЕУ по сваку националну цену.
Како нам је уништена економија уз помоћ ЕУ
Политика Европска Унија нема алтернативу довела је Србију до економског уништења. Оно што нас је снашло по диктату ЕУ и ММФ-а било је разорније за српску привреду него деценија економских санкција, ратова и бомбардовања. Приватизоване су и уништене стотине домаћих предузећа, а стотине хиљада људи су остали без посла. Банкарски сектор, природни ресурси и целокупно тржиште су прешли у руке компанија са Запада, док су држава, преостала привреда и грађани доведени у стање презадужености.
Нагласио бих да је јавни дуг Србије за неколико последњих година повећан 7 пута. Истичем и оно што ће вас посебно интересовати: од када смо пре пет година потписали Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ прилив новца у државни буџет од царина на увоз робе из ЕУ је преполовљен, у нашим трговинама преовлађује страна роба, док се домаћа привреда полако гаси, а пољопривреда долази у све тежу ситуацију јер су друге чланице ЕУ – за разлику од нас – нашле начина да заштите своју робу и тржиште својих земаља. Ми смо већину наших царинских мера заштите домаћих производа и тржишта укинули, и сада све више долазимо у позицију финансијске зависности од страних кредита и уцена из ЕУ.
Понижењима нема краја
Зарад политике Европска Унија нема алтернативу, српски народ трпи национално понижење, и угрожена су му права у сопственој земљи. Разара се национална историја, култура и образовање.
На удару из Европске Уније, нашла се и породица, као последња линија одбране српског народа. Удар на њу је вишеструк. Смањује се улога родитеља у васпитавању деце, потпуно се обезвређује професија просветних радника, урушавају се сви ауторитети и стварају размажене генерације. Истовремено, на делу је поплава вулгарности, испразне забаве, ријалити телевизијских програма, као и промоција сексуалних слобода, абортуса и самачког живота. Поврх свега тога, намеће нам се и идеологија хомосексуализма, као терор једне сексуалне девијације над огромном већином народа. Већ су спремни и законски предлози да се дозволи одређена форма брака истополним особама.
Годинама се у Србији води битка за одржавање геј парада, издвајају се огромна средства за промоцију хомосексуализма малолетним лицима, ангажују хиљаде полицајаца да силом наметну српском народу ову противприродну идеологију, која је неопходни услов за улазак у ЕУ.
Питање породице је преломна тачка. Ако дозволимо да нам униште породице, ми онда нисмо више народ него руља. Ако уместо државе и народа имате руљу на одређеној територији, са њом можете да радите шта вам је воља.
Свако друштво и сваку државу најбоље можемо сагледати кроз однос према породици. Однос ЕУ према породици је јасан: потребно је разградити сваки вид природне и традиционалне заједнице, како бисмо сви постали јединке без корена, завичаја, националности и идентитета, подложне манипулацијама потрошачке цивилизације. Остаје да се види какав је наш одговор. Српски народ још није спреман да ЕУ преда своје породице.
Покрет коме припадам, породични политички покрет Српске Двери, постао је део Светског конгреса породица, и залаже се за прекид процеса придруживања Србије Европској Унији и окретање наше државе ка евроазијским интеграцијама. ЕУ је данас све већи предмет критике и унутар чланица ЕУ које су незадовољне отуђеном бриселском бирократијом. У Европи свакога дана јачају евроскептични политички покрети, који се залажу за другачију Европу – по узору на Де Голову визију Европе нација.
Шта нам је чинити?
Братски православни словенски народе Украјине, постоји пуно сличности између наших држава. И нас и вас су издали политичари. Власт у Србији је добила подршку народа на изборима да би раскинула са погубним слушањем диктата из Брисела, али је потпуно променила своју политику после избора и изневерила вољу народа. И ми и ви смо зато изложени сличним искушењима.
Али избор који је пред нама не дешава нам се први пут. До сада смо у историји чинили праве изборе и увек били на правој страни. И сада је на нама важан задатак, јер одлучујемо о нашим животима и судбинама наших породица. Ја не знам како ћете ви одлучити, али вас молим да када то будете чинили имате на уму судбину Србије, као опомену и путоказ.
За победу и живот наших народа и држава!
Како радили – тако нам Бог помогао!
Срђан НогоСви ви знате да је Србија током деведесетих година 20. века прошла кроз велика искушења – ратове, економске санкције и агресију НАТО пакта. После деценије отпора, Србија је поклекла пред притисцима Запада. И од тада, ето већ 13 година, у мојој земљи за политичаре и целокупну владајућу елиту Европска Унија нема алтернативу. Међутим, уместо обећаног економског успона и просперитета, Србија је доведена до пропасти и неоколонијалног статуса.
Док за наше политичаре и лажну елиту Европска Унија нема алтернативу, јер они једини имају привилегије од уласка у ЕУ, та иста Европска Унија отима нам Косово и Метохију, душу српског народа. Али ни ту није крај територијалног комадања Србије, и ЕУ отворено ради на даљој дезинтеграцији моје земље.
Србија као самостална држава не постоји, нема свој суверенитет. Кључне одлуке о нашој судбини доносе се у Бриселу, Берлину, Лондону и Вашингтону, а не у Београду, и свакако не водећи рачуна о интересу српског народа. У свакој установи српске државе седе такозвани страни експерти, који се старају да се спроводи погубна политика приступања ЕУ по сваку националну цену.
Како нам је уништена економија уз помоћ ЕУ
Политика Европска Унија нема алтернативу довела је Србију до економског уништења. Оно што нас је снашло по диктату ЕУ и ММФ-а било је разорније за српску привреду него деценија економских санкција, ратова и бомбардовања. Приватизоване су и уништене стотине домаћих предузећа, а стотине хиљада људи су остали без посла. Банкарски сектор, природни ресурси и целокупно тржиште су прешли у руке компанија са Запада, док су држава, преостала привреда и грађани доведени у стање презадужености.
Нагласио бих да је јавни дуг Србије за неколико последњих година повећан 7 пута. Истичем и оно што ће вас посебно интересовати: од када смо пре пет година потписали Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ прилив новца у државни буџет од царина на увоз робе из ЕУ је преполовљен, у нашим трговинама преовлађује страна роба, док се домаћа привреда полако гаси, а пољопривреда долази у све тежу ситуацију јер су друге чланице ЕУ – за разлику од нас – нашле начина да заштите своју робу и тржиште својих земаља. Ми смо већину наших царинских мера заштите домаћих производа и тржишта укинули, и сада све више долазимо у позицију финансијске зависности од страних кредита и уцена из ЕУ.
Понижењима нема краја
Зарад политике Европска Унија нема алтернативу, српски народ трпи национално понижење, и угрожена су му права у сопственој земљи. Разара се национална историја, култура и образовање.
На удару из Европске Уније, нашла се и породица, као последња линија одбране српског народа. Удар на њу је вишеструк. Смањује се улога родитеља у васпитавању деце, потпуно се обезвређује професија просветних радника, урушавају се сви ауторитети и стварају размажене генерације. Истовремено, на делу је поплава вулгарности, испразне забаве, ријалити телевизијских програма, као и промоција сексуалних слобода, абортуса и самачког живота. Поврх свега тога, намеће нам се и идеологија хомосексуализма, као терор једне сексуалне девијације над огромном већином народа. Већ су спремни и законски предлози да се дозволи одређена форма брака истополним особама.
Годинама се у Србији води битка за одржавање геј парада, издвајају се огромна средства за промоцију хомосексуализма малолетним лицима, ангажују хиљаде полицајаца да силом наметну српском народу ову противприродну идеологију, која је неопходни услов за улазак у ЕУ.
Питање породице је преломна тачка. Ако дозволимо да нам униште породице, ми онда нисмо више народ него руља. Ако уместо државе и народа имате руљу на одређеној територији, са њом можете да радите шта вам је воља.
Свако друштво и сваку државу најбоље можемо сагледати кроз однос према породици. Однос ЕУ према породици је јасан: потребно је разградити сваки вид природне и традиционалне заједнице, како бисмо сви постали јединке без корена, завичаја, националности и идентитета, подложне манипулацијама потрошачке цивилизације. Остаје да се види какав је наш одговор. Српски народ још није спреман да ЕУ преда своје породице.
Покрет коме припадам, породични политички покрет Српске Двери, постао је део Светског конгреса породица, и залаже се за прекид процеса придруживања Србије Европској Унији и окретање наше државе ка евроазијским интеграцијама. ЕУ је данас све већи предмет критике и унутар чланица ЕУ које су незадовољне отуђеном бриселском бирократијом. У Европи свакога дана јачају евроскептични политички покрети, који се залажу за другачију Европу – по узору на Де Голову визију Европе нација.
Шта нам је чинити?
Братски православни словенски народе Украјине, постоји пуно сличности између наших држава. И нас и вас су издали политичари. Власт у Србији је добила подршку народа на изборима да би раскинула са погубним слушањем диктата из Брисела, али је потпуно променила своју политику после избора и изневерила вољу народа. И ми и ви смо зато изложени сличним искушењима.
Али избор који је пред нама не дешава нам се први пут. До сада смо у историји чинили праве изборе и увек били на правој страни. И сада је на нама важан задатак, јер одлучујемо о нашим животима и судбинама наших породица. Ја не знам како ћете ви одлучити, али вас молим да када то будете чинили имате на уму судбину Србије, као опомену и путоказ.
За победу и живот наших народа и држава!
Како радили – тако нам Бог помогао!
