Застава дугиних боја
Југослав Кипријановић
Стати у одбрану символа завета Бога и човека: символа дуге и символа Крста
морални је императив сваког човека који још верује да има смисла живети.
Београд, 11.06.2012За почетак преносим вам део из кратке приче Виолете Милићевић „Чије су дугине боје?", коју сам пронашао радећи на овом тексту:
„Зар је могуће да је моћ новог доба и нових трендова, брендова и бројних наказних тумачења толико велика да брише из људске свести и оно што је плод и знамење вишевековне колективне свести?
Зар је могуће да они који нису прихватили „вредности“ које се негују у окриљу нечега што се данас проглашава поштовањем туђих права и слобода, тих тековина тзв. демократије, које заправо значе добровољно или несвесно пристајање на духовно ропство и изопаченост, и сами пристају на нова тумачења, а да при том мисле да су они који не пристају и не прихватају нова тумачења – наивни, примитивни, смешни?
Зар је могуће да је прва асоцијација модерног човека, кад угледа дугине боје на кишобрану, одевном предмету, ташни, књизи, небу или било чему – сексуална опредељеност, и то истополна?
Зар је могуће да су дугине боје у двадесет првом веку само боје изопачености или, још горе, пристајања на савез са нечастивим?
Зар дуга није - упркос онима који теже да је присвоје и поистовете само са својим сексуалним опредељењем – и даље опште добро, лепота, знак и завет, подсећање на велики потоп али и на велику радост која предстоји онима који верују у вредности као што су породица и Бог?
Када је дуга постала – туга?“
Крађа и злоупотреба символа није ништа ново, нарочито на брдовитом Балкану. Шљивовицу су „брендирали“ Немци, Италијани и Чеси, у циклусу хрватског филма на ХРТ-у приказује се „Бановић Страхиња“, Иван Гундулић нема никакве везе са Србима, а Његош испаде црногорски писац...
Списак примера затирања, кривотворења и прекрајања српске културе и идентитета је, на жалост, јако дугачак. Кад се томе прикључи систематско уништавање свега што је српско, па и архиве почев од Балканских и Првог Светског рата (махом уништена од Аустро-угарске), преко Другог и последњих ратова 90-тих (сетимо се бомбардовања Београда 1999. и гађања зграде где је била похрањена архива Комесаријата за избеглице о страдању Срба, силовању и мучењу Српкиња у БиХ, а нарочито у Сарајеву и логору „Дретељ“.
Види: http://www.pravda.rs/2012/06/06/dusica-bojic-hag-unistio-dokaze/) добро је да уопште знамо како се зовемо. Ако се овако настави, ни то нећемо знати.
Не умањујући страдање свих народа који су учествовали у ратовима 90-тих, последица свих, па и ових последњих кривотворења и умањавања српског страдања кроз историју, је да се и даље у светским медијима Срби који су реално били жртве ових ратова, приказују као геноцидан народ.
То је и последњи језуитски ударац који треба да се зада православној цивилизацији: да се жртва прогласи злочинцем и да жртва на то пристане! Но, то је наш српски удео у историји цивилизације да се томе успротивимо и докажемо супротно! Међутим, на планетарном нивоу, читаво човечанство, уз помоћ тих истих медија и заменом теза – из дана у дан губи још једну цивилизацијску битку, битку за дугине боје.
Да се потсетимо на део приче о Нојевој барци из књиге Постања:
"Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој. И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:
Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, и опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи. А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља."
(Извор: Свето Писмо Старог Завета, Прва књига Мојсијева, 9.глава)
Дакле, више је него очигледно одакле потиче и који је символички смисао појављивања дуге. Мимо овога, постоје и многа друга тумачења од којих су нека чисто сујеверје као оно да пролазак испод дуге мења пол.
Чини ми се да управо оваква сујеверја и погрешно поимање Бога – Створитеља од стране ЛГБТ популације – створила су један медијски симулакрум о значењу дугиних боја. Различитост у заједници на које се позивају ЛГБТ особе, немају баш никакве везе са дугиним бојама! Ако је то само пуки избор боја које су различите, а налазе се на једној застави, онда су могли да изаберу било које друге боје, па би опет биле различите у заједници (тј. на једној застави), али не би биле дугине.
Ипак, мислим да су свесно, а делимично и несвесно, баш дугине боје изабране као застава ЛГБТ особа.
Ево и зашто:
Да размотримо свесни разлог: ЛГБТ-овци би могли да кажу да је управо обећање Божије да више неће бити потопа, уједно и обећање да ће бити дозвољено да људи живе како им се прохте и да је Бог љубав и да нема ништа против љубави, макар она била и хомосексуална.
Већина њих тако тумачи Божију љубав, сматрајући да њихов емотивни однос ка истополном партнеру не представља грех пред Богом. Таквим ставом и начином поимања ствари, који је далеко од отривењско-благодатне спознаје воље Божије, ЛГБТ-овци своде Бога на меру човека, потирући чињеницу да је Бог личност, да је жив и свеприсутан и да има принципе и уставе, космичке и земаљске, нама откривене, видљиве и невидљиве.
Пренебрегавају чињеницу или напросто не виде да је реч о живом Богу који је нас створио, а не ми Њега, и да је у динамичком односу са нама, човечанством, али и са сваким од нас понаособ кроз опште и личне завете, односе Бога и човека – на којима почива, и уз помоћ којих се остварује смисао нашег постојања.
Најочигледнији пример на којем се види да ЛГБТ особе нису у заветном односу са Богом љубави је немогућност биолошког добијања потомства, као што је суштински немогуће променити пол и дати тој особи репродуктивне способности, већ се ради о пуким козметичким, а не и суштинским променама ( реч је само о пластичној хирургији и "кљукању" хормонима).
Пол и улога човековог пола одређена је онтолошки и не односи се само на телесно, већ и на духовно. Такву промену није могуће извршити на земљи. Из угла вечности, човек и његов пол се по смрти не мењају већ се преображавају.
Одатле је очигледно да имати порив за променом пола, значи имати озбиљне духовне проблеме који су тешки, али решиви уколико их је човек свестан и ако се потражи решење на правом месту.
Одакле транссексуална мисао да се ове особе осећају као жене, а мушкарци су по рођењу и обрнуто? Ту долазимо и до оног несвесног избора дугиних боја за заставу ЛГБТ популације, који се темељи у вечитом опортунизму света палих духова и палих људи према Богу.
Константно противити се Богу и људима који се труде да одрже Завет са Богом основна је ентропијска потка палог човечанства, дела човечанства који има свесни, али и несвесни завет са оцем лажи.
Иритирати, исмејати, ругати се и коначно елиминисати Бога, Његове символе и Његове људе из историје човечанства, основно је деловање палог света и томе је Црква сведок кроз векове.
Да је и овог пута тако, говори и назив овогодишње Геј параде „ Љубав, вера, нада“, директно преузет из календара Православне цркве. Но, више је него очигледно да је то узалудан посао, јер је неоствариво елиминисати Творца из његове творевине. Да има истинске наде за припаднике ЛГБТ популације говори и следећи део текста који сам преузео са њиховог портала, а реч је о припремама за наредну "Геј параду" у Београду:
“Provokacija je super, ona je zabavna i često umem da provociram, ali kada je u pitanju Parada ponosa, koja je sama po sebi dovoljna provokacija, zašto dodatno dolivati ulje na vatru? Čemu to služi? Provokacija u kontekstu parade nije solidarna, jer organizatori očekuju da ih policija brani, ali pre toga zlobno priđe već razjarenom biku i maše crvenom maramom i onda se kukavički sakrije iza kordona i uživa u krvoproliću?” (извор: gayecho.com)
Још кад би се опоменули апостолских речи да нам је све дозвољено, али нам није све на корист! Припадници ЛГБТ популације, поред тога и баш због тога што су у духовном проблему, изманипулисани су и искоришћени за много црње циљеве.
То нису њихова права, нити борба против хомофобије, то је промоција идеологије хомосексуализма као важног дела глобалног пројекта за потирање традиционалних вредности, брисање нација, свођење човека на безличног телесног похотника који у својој самодовољности и себичњаштву живи по принципу "у се(бе), на се(бе) и пода се(бе)". Крајњи циљ ове идеологије је остварење депопулационе политике која се спроводи над читавим човечанством. Наше је да их опоменемо и позовемо!
Успротивимо се јавно и слободно идеологији хомосексуализма! Одупримо се јавно и слободно политичарима који зарад ситношићарџијских и фотељашких амбиција користе државне ресурсе за промоцију идеологије хомосексуализма! Стати у одбрану символа завета Бога и човека: символа дуге и символа Крста морални је императив сваког човека који још верује да има смисла живети.
Нема коментара:
Постави коментар