Америка и Русија – тестирање нерава
(Политика)
То што је амерички председник Барак Обама на прошлонедељној конференцији за новинаре отворено рекао да је од повратка Владимира Путина у Кремљ примећена „антиамеричка реторика на руској страни” представља још једну потврду да је између Русије и Америке, које су 2008. започеле „ресетовање” својих односа, све кренуло низбрдо. Руско давање привременог азила бившем сараднику америчких обавештајних служби Едварду Сноудену навело је Обаму да откаже самит са руским председником, што је прво слично отказивање од хладног рата (ако не рачунамо одлуку руског премијера Јевгенија Примакова да на вест о почетку НАТО бомбардовања Југославије нареди пилоту авиона којим је летео у званичну посету Вашингтону да се сместа окрене и врати у Москву).
Опаску о руској наводној антиамеричкој реторици Обама је на истој конференцији допунио и описом Путина као „клинца који се досађује у задњем делу учионице“ (да би одмах уследила духовита реакција америчких блогера који су написали: „Ако је Путин дете које се досађује у учионици, онда је Обама размажено дериште у Белој кући”).
Из Москве није стигла званична реакција на ове речи, осим што је један неименовани руски дипломата за „Комерсант” рекао да је „Обама ударио на личност, што је апсолутно недопустиво”.
Међутим, оно што је из целе ситуације затезања односа САД и Руске Федерације очигледно јесте да је по први пут на највишем нивоу покренута прича о антиамеричком расположењу у Русији, али и антируском расположењу у Америци, који су годинама очигледни у медијским извештајима и изјавама политичара и аналитичара.
Када је прошле године светска јавност случајно сазнала приватни разговор Обаме и тадашњег руског председника а садашњег премијера Дмитрија Медведева, аналитичари су помислили да су те изјаве можда заправо само уиграна представа за јавност. Мислећи да су микрофони угашени, Обама је на самиту о нуклеарној безбедности у Јужној Кореји рекао Медведеву да питања постављања америчких антибалистичких ракета на руским границама могу бити решена, „али је важно да ми да простора за маневар”.
„Ово су моји последњи избори. После ових избора, имаћу више флексибилности”, рекао је Обама Медведеву, који му је узвратио да „разуме” и да ће „пренети Владимиру ту информацију”.
Међутим, микрофон ТВ станице Еј-Би-Си је ту информацију пренео целом свету, а из данашње перспективе чини се да ни то што су прошли и амерички и руски избори није умањило спорења око америчке антиракетне одбране у Европи, али ни о питању иранског нуклеарног програма, грађанском рату у Сирији… Ипак, загревање антиамеричке и антируске атмосфере минулих месеци се ипак догодило у парламентима две силе. Најпре је у америчком Конгресу донет Закон о Магнитском, којим је ограничено добијање америчких виза, али и наметнуте финансијске санкције свим руским званичницима који су, према оцени Вашингтона, били укључени у „огромне повреде људских права” које су довеле до смрти адвоката Сергеја Магнитског, 2009. године, у затвору у Москви. Усвајање овог закона била је савршена прилика за бројне америчке политичаре да истакну своје антируске ставове.
На одговор из Москве се није дуго чекало, па је у руској државној Думи усвојен закон којим се онемогућава добијање руских виза америчким званичницима, који су нелегално затварали руске држављане или их осуђивали на „безразложно оштре казне”. Дума је усвојила и такозвани Закон о Дими Јаковљеву (усвојеном руском дечаку који је умро због непажње Американца који га је усвојио), којим се онемогућава америчким држављанима на усвајају руске сирочиће. Осим тога, Русија је наредила и да свака испорука америчког меса у Русију мора да прође строгу контролу руских санитарних органа.
Према речима Алексеја Пушкова, председника Одбора за међународне односе државне Думе, примери антируских потеза у прошлих 18 месеци су Закон о Магнитском, потом изјаве америчких политичара о карактеру руских избора, па обећање шефице дипломатије Хилари Клинтон да ће се борити против ширења Евроазијске уније на територији бившег СССР-а, као и успостављање америчких црних листа.
Иако је за Пушкова „чудно да се прича о нарастајућој антиамеричкој реторици”, сасвим је извесно да обе стране нису остале дужне једна другој. Осим политичара, медији у стварању тог расположења играју ипак пресудну улогу, при чему у критици распиривања негативне атмосфере међу две силе, на мету узимају само рад медија друге државе. Тако на сајту ТВ станице „Раша тудеј” често пише о томе како „јача антируско осећање у САД”, док су прошле и ове године амерички медији препуни жалби на раст „антиамериканизма” у Русији. Тако је у фебруару „Вашингтон пост” имао текст под насловом „Безобразна бујица антиамериканизма”, док се „Американ тинкер” пита „колико дуго ће магла антиамериканизма заклањати обрисе реалне и непосредне опасности која прети Русији”.
Није мала ни листа америчких сенатора и конгресмена, с једне стране, и депутата руске државне Думе, с друге стране, који не штеде речи у оптуживању друге стране и стварању антиамеричке или антируске атмосфере. Преглед изјава је огроман, али „Политика” објављује неке од тих изјава које су дошле од најзначајнијих политичара, аналитичара или из медија Русије и САД.
„Немам стрпљења за земље (као што је Русија), које покушавају да третирају гејове, лезбијке или трансродне особе на такав начин да их застрашују или повређују”, Барак Обама у одговору на питање о руском закону који забрањује геј пропаганду.
„Неупитно је да је Русија наш геополитички непријатељ број један”, Мит Ромни, републикански председнички кандидат 2012.
„Када мислимо о Русији, за нас је важно да о њој мислимо као о земљи која је опасност за многе, а није никоме заштитник. Када мислите о америчкој улози у свету, ми смо заштитници многих, а никоме нисмо опасност”, Џим де Минт, бивши републикански сенатор, а садашњи председник Фондације „Херитејџ”.
„То је намерни покушај да се понизе САД. То је шамар у лице свим Американцима. Сада је време да се из корена размисли о нашим односима са Путиновом Русијом”, Џон Мекејн, републикански сенатор и бивши председнички кандидат.
„Руси имају ресетовање, већ су се ресетовали уназад и то на отприлике 1955. годину”, Џон Мекејн.
„То није конфронтација, већ реалистичан приступ према земљи која се не понаша у интересу светског мира”, Џон Мекејн о свом залагању да се у Европи распореди амерички противракетни систем.
„Русија нам је забола нож у леђа и сваки дан који Сноуден може слободно да шета је још један окретај ножа… Суштина је веома једноставна: савезници би требало да третирају једни друге на пристојан начин, а Путин је изгледа увек спреман да гурне прст у око САД, било да је у питању Сирија, Иран било сада, наравно, Сноуден”, Чак Шумер, демократски сенатор.
„Ово је председник (Џорџ Буш) који је гледао у душу Путина, али ја сам могла да му кажем да је он био агент КГБ. По дефиницији, он нема душу. Мислим, ово је губљење времена, зар не? Ово је глупост али је ово свет у којем сада живимо”, Хилари Клинтон, бивша шефица дипломатије у време када је била сенаторка и кандидат за демократског председничког кандидата.
„Путин отворено презире америчког председника. Главни смисао његове политике тренутно је у томе да од САД створи главног непријатеља Русије”, Андреј Пјонтовски, аналитичар
„Путин великим делом базира своју кампању на антиамериканизму. Он све више спроводи политику супротну виталним америчким интересима”, уводник „Вашингтон поста”, од 28. марта 2002.
„Они (САД) живе као паразити светске економије и свог монопола над доларом… Тако ако (у Америци) постоји системски квар, то ће утицати на све”, Владимир Путин
„У Русији демократија је ко виче најгласније. У САД је ко има највише новца”, Владимир Путин
„Зашто они који стоје иза Гвантанама (амерички затвор у којем у изузетно тешким условима робијају осуђени за тероризам), стално покушавају да нас уче лекцијама из људских права, а у вези са трагедијом (смрћу) адвоката Сергеја Магнитског?”, Владимир Путин
„Американци су сигналима са једне своје радарске станице утицали на пропаст руске свемирске мисије Фобос-Грунт”, Дмитриј Рогозин, руски вицепремијер и бивши амбасадор при НАТО-у.
„Што се тиче јавних изјава да америчка ракетна одбрана није усмерена против Русије, не верујемо им на реч. Михаил Горбачов им је веровао на реч, али ми не. Ми смо лоши момци”, Дмитриј Рогозин.
„Америчко истраживање хиперсоничног оружја, које САД намеравају да заврше до 2015. представља изузетно озбиљну претњу за Русију”, Дмитриј Рогозин.
„После рата са Ираном, САД ће извршити нуклеарни удар на Русију”, адмирал Владимир Комоедов, председник одбора за одбрану руске државне Думе.
„Никако не волим да ме пореде са председником САД”, Џин Греогоир Сагба, дошљак из Бенина и први црни политичар икада изабран у Русији.
„Вашингтон би у ствари требало да буде задовољан растом антиамериканизма у Русији, пошто је ово ваљда последња важна држава у свету која је прихватила да је дошао крај једнополарном свету, створеном након распада СССР-а”, Фјодор Лукијанов, аналитичар
„Амерички капиталистички монополи – инспиратори политике агресије… Монополи хране фашизам на америчком тлу… Демократија у САД је лицемерно покриће за апсолутну владавину капитала…”, цитати из руских листова „Правда”, Известија”, „Труд” и „Комсомолскаја газета”.
Нема коментара:
Постави коментар