Виктор Камењев: Свет “после Сноудена”
САД “су накратко прекинуле односе са Русијом и направала паузу”, тј. они неће водити било какве разговоре у вези актуелних проблема у свету, о томе је Обама изјавио у петак, посветивши свој говор Русији.
Док су се званичници и колеге, САД и Русије, Џон Кери и Сергеј Лавров у петак суочили у директним разговорима са проблемом погоршања билатералних односа и потврдили да ће радити на решавању питања од заједничког интереса, упркос напетостима насталим због дубоких разлика у питањима противракетне одбране, Сирије и случаја звиждача Едварда Сноудена.
Прича о Сноуденy је наводно, постала последња кап, која је прелила америчку чашу. И постала је добро наличје у лошој ситуацији, америчко, како се испоставило “после Сноудена”. Америка је једноставно, морала да направи паузу, када се Сноуден дочепао транзитне зоне Шереметјева у Москви. Тада, супротно здравом разуму, вашингтонски Комитет за спољне послове Конгреса САД-а, дословно, пада у хистерију. Али, коначно се схватило, Москва неће у будуће наступати арогантно и остаци здравог разума су превагнули. Прошлог петка, Обама је најавио: САД су коначно чуле, Минхенски говор (2007) Путина, у коме је навео, да се Русија враћа на светску сцену као велика сила и сада су се над њим замислиле, како ће им у будуће бити!
Генерални, став према Путину у западним медијима је био изразито двојак: док су неки и даље настављали да га осуђују као “диктатора”, дотле други, упоредо са критикама, називали су га “московским Великим Мајстором”, који Обаму, као школарца, гања по”шаховској табли”. То је велики прогрес, с обзиром да су се раније ограничавали само на увреде. Заиста, Обама озбиљно губи у политичким биткама са Владимиром Владимировичем, али за то, делимично је и сам крив.
Путин – актуелни председник, овлашћен, то јест, поверено му је, да може доносити брзе одлуке, нарочито оне, које су очигледне. У сасвим је другој ситуацији, односно, Обама се другачије рангира на америчкој званичној табели. Ко је уопште тај Обама? Скромни адвокат, ког је иронија судбине убацила у председничку фотељу. Када буде напустио Белу кућу и другоме уступи председничко место – поново ће постати скромни адвокат и бивши председник. Последњи прави председник Америке је био Кенеди, због чега је и убијен.
Обама је тек цамо вип-менаџер, представник политике Комитета за спољне послове Конгреса САД-а, како кажу. И све док он не поврати своју изгубљену ињертсност и не уђе у колотечину, Обама је принуђен да се повинује “раније утврђеном плану”, као што је повратак Сноудена, на пример. Зато ће Обама редовно и у будуће, губити све политичке битке са Путином, јер је Путин у могућности да брзо реагује на одређену ситуацију.
Немачка отказује уговор са САД о размени информација, који је закључен још давне 1961 године, наводећи као мотив, потребу да будy заштићени “лични подаци”. То је врло љубазан, али ипак шамар САД-у, показујући очигледну атланску пyкотину: Немачкy боли то, да је шпијунирају као да је Кина.
У западно-европском јавном мњењу изродила се данас, антиамеричка струја: тамошњи интелектуалци, попут Русије, почели су протестовати против двојних стандарда Јенкија. Разобличењем Сноудена НСА-ЦИА, означавају британски “Гардијан”, гласилом европских елита.
Незапамћено за Запад јесте то, да су Сноудена прогласили шпијуном, а испоставило се, да је он шпијун листа “Гардиан”. Сноуденов предходник, оснивач сајта „Викиликс” Џулијан Асанж, заузврат, ово назива “јавним екстремизмом”. У интересу националне безбедности, страни агенти су издавали своје политичке противнике на начин, како је то некда радио Стаљин. Опасан преседан, али погледајте, каква је то иронија судбине!
У овој ситуацији, Сноуден је у Москви као острво “слободне Америке” и он је постао симболом светске платформе, где се вашингтонски Комитет за спољне послове Конгреса САД-а, добро “навукао” и “упецао” на Путинову “удицу”: када, хтео не хтео, мора направити одређену паузу. Сада сваки и најмањи вашингтонски дидактички тон у односу на Москву, могао би га стајати веома скупо.
Скандалозна отмица председника Боливије у потрази за Сноуденом, такође говори о томе, да ЦИА нема озбиљне информације у вези Москве, а Кремљ је за њега и даље недокучива тајна. ЦИА је радила на слепо и – није успела. Мање су обратили пажњу на то, да је игра мачке и миша: ухвати Сноудена, – имала свој наставак.
Одмах након слетања боливијског авиона, један од кубанских Аерофлота изненада мења маршруту лета: Москва, учинило се тада, да је заједно са Американцима пала на боливијском питању, али то је било само толико да се не опече, зато је олучила да не ризикује.
Путинов “Антигеј закон”, нарочито због чињенице да је баш он био разлог “кампање за људска права” уперене против Москве под Обаминим вођством (“Нико више није бешњи од мене, неки закони против гејева и лезбејки, усвојен је у Русији”, – “грмео је” председник Сједињених Америчких Држава), који је заправо раскринкао западни свет. И његови најбољи “умови” почињу са надом погледати пут Москве: “Потребан нам је наш Путин” – почињу говорити западњаци, чија би жеља била да Русији на глас изговоре други слоган: “Русија без Путина”! Педерске параде нису тако безазлене, како их представљају, а такође, има још Европљана који нису изгубили разум и све ово разумеју.
И уопште, хомосексуална западна параноја – постаје алармантан знак, да је дошао до линије потпуног распада, примитивни инстинкт моћи, иза ког обично следи неки, било-какав “нови поредак”, може да буде, електронска матрица НСА-ЦИА. Овакву “борбy против тероризма” је лако преусмерити на све што пожелите, на било који “случај”, а посебно Сноуденов.
Чини се да Путин сада користи Кутузовy тактику – омогућава да се ствари развијају на природан начин, само их треба мало подстакнути да буду, у “складу са међународним правом”. Сједињене Америчке Државе у потпуности делујy на основу својих себичних интереса и то почиње да изазива забринутост и међу америчким савезницима. Сноуден је у Москви постао Путинов адут “право на заштиту људских права” у информационом рату, где вашингтонски Комитет за спољне послове Конгреса САД-а, коначно ово схвата и чини извесну паузу.
Прича о Сноуденy је наводно, постала последња кап, која је прелила америчку чашу. И постала је добро наличје у лошој ситуацији, америчко, како се испоставило “после Сноудена”. Америка је једноставно, морала да направи паузу, када се Сноуден дочепао транзитне зоне Шереметјева у Москви. Тада, супротно здравом разуму, вашингтонски Комитет за спољне послове Конгреса САД-а, дословно, пада у хистерију. Али, коначно се схватило, Москва неће у будуће наступати арогантно и остаци здравог разума су превагнули. Прошлог петка, Обама је најавио: САД су коначно чуле, Минхенски говор (2007) Путина, у коме је навео, да се Русија враћа на светску сцену као велика сила и сада су се над њим замислиле, како ће им у будуће бити!
Генерални, став према Путину у западним медијима је био изразито двојак: док су неки и даље настављали да га осуђују као “диктатора”, дотле други, упоредо са критикама, називали су га “московским Великим Мајстором”, који Обаму, као школарца, гања по”шаховској табли”. То је велики прогрес, с обзиром да су се раније ограничавали само на увреде. Заиста, Обама озбиљно губи у политичким биткама са Владимиром Владимировичем, али за то, делимично је и сам крив.
Путин – актуелни председник, овлашћен, то јест, поверено му је, да може доносити брзе одлуке, нарочито оне, које су очигледне. У сасвим је другој ситуацији, односно, Обама се другачије рангира на америчкој званичној табели. Ко је уопште тај Обама? Скромни адвокат, ког је иронија судбине убацила у председничку фотељу. Када буде напустио Белу кућу и другоме уступи председничко место – поново ће постати скромни адвокат и бивши председник. Последњи прави председник Америке је био Кенеди, због чега је и убијен.
Обама је тек цамо вип-менаџер, представник политике Комитета за спољне послове Конгреса САД-а, како кажу. И све док он не поврати своју изгубљену ињертсност и не уђе у колотечину, Обама је принуђен да се повинује “раније утврђеном плану”, као што је повратак Сноудена, на пример. Зато ће Обама редовно и у будуће, губити све политичке битке са Путином, јер је Путин у могућности да брзо реагује на одређену ситуацију.
Немачка отказује уговор са САД о размени информација, који је закључен још давне 1961 године, наводећи као мотив, потребу да будy заштићени “лични подаци”. То је врло љубазан, али ипак шамар САД-у, показујући очигледну атланску пyкотину: Немачкy боли то, да је шпијунирају као да је Кина.
У западно-европском јавном мњењу изродила се данас, антиамеричка струја: тамошњи интелектуалци, попут Русије, почели су протестовати против двојних стандарда Јенкија. Разобличењем Сноудена НСА-ЦИА, означавају британски “Гардијан”, гласилом европских елита.
Незапамћено за Запад јесте то, да су Сноудена прогласили шпијуном, а испоставило се, да је он шпијун листа “Гардиан”. Сноуденов предходник, оснивач сајта „Викиликс” Џулијан Асанж, заузврат, ово назива “јавним екстремизмом”. У интересу националне безбедности, страни агенти су издавали своје политичке противнике на начин, како је то некда радио Стаљин. Опасан преседан, али погледајте, каква је то иронија судбине!
У овој ситуацији, Сноуден је у Москви као острво “слободне Америке” и он је постао симболом светске платформе, где се вашингтонски Комитет за спољне послове Конгреса САД-а, добро “навукао” и “упецао” на Путинову “удицу”: када, хтео не хтео, мора направити одређену паузу. Сада сваки и најмањи вашингтонски дидактички тон у односу на Москву, могао би га стајати веома скупо.
Скандалозна отмица председника Боливије у потрази за Сноуденом, такође говори о томе, да ЦИА нема озбиљне информације у вези Москве, а Кремљ је за њега и даље недокучива тајна. ЦИА је радила на слепо и – није успела. Мање су обратили пажњу на то, да је игра мачке и миша: ухвати Сноудена, – имала свој наставак.
Одмах након слетања боливијског авиона, један од кубанских Аерофлота изненада мења маршруту лета: Москва, учинило се тада, да је заједно са Американцима пала на боливијском питању, али то је било само толико да се не опече, зато је олучила да не ризикује.
Путинов “Антигеј закон”, нарочито због чињенице да је баш он био разлог “кампање за људска права” уперене против Москве под Обаминим вођством (“Нико више није бешњи од мене, неки закони против гејева и лезбејки, усвојен је у Русији”, – “грмео је” председник Сједињених Америчких Држава), који је заправо раскринкао западни свет. И његови најбољи “умови” почињу са надом погледати пут Москве: “Потребан нам је наш Путин” – почињу говорити западњаци, чија би жеља била да Русији на глас изговоре други слоган: “Русија без Путина”! Педерске параде нису тако безазлене, како их представљају, а такође, има још Европљана који нису изгубили разум и све ово разумеју.
И уопште, хомосексуална западна параноја – постаје алармантан знак, да је дошао до линије потпуног распада, примитивни инстинкт моћи, иза ког обично следи неки, било-какав “нови поредак”, може да буде, електронска матрица НСА-ЦИА. Овакву “борбy против тероризма” је лако преусмерити на све што пожелите, на било који “случај”, а посебно Сноуденов.
Чини се да Путин сада користи Кутузовy тактику – омогућава да се ствари развијају на природан начин, само их треба мало подстакнути да буду, у “складу са међународним правом”. Сједињене Америчке Државе у потпуности делујy на основу својих себичних интереса и то почиње да изазива забринутост и међу америчким савезницима. Сноуден је у Москви постао Путинов адут “право на заштиту људских права” у информационом рату, где вашингтонски Комитет за спољне послове Конгреса САД-а, коначно ово схвата и чини извесну паузу.
Нема коментара:
Постави коментар