Шта повезује Путина, Ердогана, Орбана и корпорацију Кока Кола?
Економски тим Двери
У свету се назире неформална коалиција корпоративних гиганата попут Кока
Коле и патриотских политичара, попут Путина, Ердогана и Виктора Орбана, која
односе прве победе против финансијске олигархије.
Београд, 10.09.2013
Нешто пре тога, председник Русије Владимир Путин позвао је у своју резиденцију руководица Централне банке Русије и директоре водећих руских банака. Након што су га чекали три сата он је оптужио руске банкаре за монопол, похлепу и ометање економског развоја. Путин је нагласио да су малом и средњем бизнису потребни јефтинији кредити јер је цена кредита у Русији знатно порасла. Он већ неко време пропитује владу и бизнисмене како да се убрза економски раст јер није задовољан са стопом од само 1,8% упркос високим ценама енергената. У Русији се назире и концепцијски сукоб у вези појстојећег економског модела у коме још увек доминирају олигарси који свој новац држе ван земље и финансијски сектор који послује по неолибералном економском моделу што ствара одређену зависност од запада. Недавно је група угледних економиста, чланова руске академије наука који се залажу за евроазијске интеграције донела Стратегију економског развоја Русије у којој је изнет предлог знатно самосталнијег развоја руске економије у условима глобалне кризе.
Премијер Мађарске Виктор Орбан се већ дуже времена бори против банкарског картела коме страну држе још и ММФ, Европска централна банка и Европска комисија. Орбанов циљ је претварање кредита индексираних у страној валути у класичне кредите у форинтама чиме би се ризик од промене курса пребацио са грађана и привреде на банке. Он истиче да је то ствар националног суверенитета јер та врста кредита ограничава мере монетарне политике. У најави је и национализација значајног дела банкарског сектора.
Глобална доминација финансијког сектора над привредом
Шта је у позадини ових дешавања? Зашто су банкарски сектори постали сметња развоју националне економије и повећању животног стандарда у бројним земљама света?
Зато што се неолиберални економски модел и поред кризе у значајној мери одржава кроз финансијски сектор, берзе и банкарске системе широм света. Зато што је кроз дугогодишњу примену овог погубног модела још увек наметнута доминација финансијског сектора у односу на привреду. Зато што још увек не постоји алтернатива постојећем глобалном финансијком систему на његовом највишем нивоу. Систем је и даље у значајној мери заснован на долару као резервној валути, обвезницама државних дугова као саставном елементу девизних резерви, финансијским дериватима и манипулацијама на берзи. Државе се задужују на финансијском тржишту и код централних банака да би покриле буџетске дефиците а грађани и привреда се задужују да би могли да опстану. Инфлација расте на глобалном нивоу. Дуг САД је нарастао на скоро 17 билиона долара.
Некада су се на западу кредитне картице користиле за куповину намештаја, беле технике и кућне електронике што је повратно подстицало националне економије. Данас се преко кредитних картица широм света грађани до крајњих граница задужују да би куповали храну и најосновније ствари на шта указује турски председник Ердоган. Први талас кризе у јесен 2008. године је заустављен значајним захватањима из буџета и емисијом новца чиме су се дугови са посрнулих финансијких инситуција, фондова и банака пребацили на државе. Данас су практично све централне банке водећих западних земаља значајно спустиле референтну каматну стопу. У еврозони она износи око 0,5%. Међутим ова ситуација не користи за кредитирање привреде и инвестиције већ за одржавање ликвидности и стабилности у финансијском и банкарском сектору. Поједине банке у ЕУ су у прилично лошој ситуацији поред осталог и због тога што су пласирале у обвезнице државних дугова земаља попут Грчке, Шпаније и Португала али и због ненаплативних кредита код све већег броја осиромашених грађана који су остали без посла и посрнуле привреде. Зато банке у овој кризи покушавају да одрже свој повлашћени положај и профит подизањем камата и разних накнада и тарифа код својих преосталих клијената.
Криза и манипулације Дојче банке
Обзиром да то за поједине водеће светске банке и фондове није довољно све су чешће, очигледније и безочније финансијске манипулације. Прошле године је откривена манипулација ЛИБОР-ом, међубанкарском каматном стопом на лондонском финансијском тржишту. Оптужене су и кажњене водеће светске банке попут УБС, Дојче и Барклиз банке. Агенција Ројтерс је прошлог месеца пренела вест да је Дојче банка посебно у лошој позицији јер је значајно потпикапитализована у односу на лоше пласмане и ризике које је преузела у пословању.Ова банка се, по тврдњи Томаса Хенига потпредседника америчке агенције за осигурање депозита, одржава туђим парама јер има изузетно лош однос сопственог капитала и позајмљеног новца. У сличној ситуацији су по њему и УБС, Морган Стенли, Креди Агрикол и Сосијете Женерал. Агенција Блумберг је пренела тврдње неименованих извора упућених у пословање Дојче банке да ова банка увелико чини књиговодствене злоуптребе тако што избацује поједине трансакције из својих биланса са циљем прикривања ризика пласмана. Тако је наводно из књига избачено готово 20% пласмана ове банке у укупном износу од 400 милијарди еура.
Наводи се да Дојче банка ових дана користи и технике које су противне најосновнијим правилима банкарског пословања што поједини аналитичари упоређују са понашањем финансијске корпорације Лиман Брадерс пред њен банкрот у јесен 2008. године. Тврди се да ова банка приликом издавања кредита узима колатерале – одређена средства обезбеђења у виду обвезница државних дугова које одмах продаје на тржишту па та средства користи за даље пласмане! Таква пракса практично указује на финансијски перпетум мобиле! На разним Интернет сајтовима специјализованим за глобалне финансије и светску финансијску кризу преносе се тврдње разних инсајдера да се Дојче банка једва одржава тако што преко ноћи позајмљује огромне количине новца од других банака.
Већ дуже времена из многих независних извора стижу вести да се значајно потискује цена злата и сребра како се не би открило да су златне резерве западних земаља које су у међувремену изнајмљене појединим фондовима и банкама у највећој мери и продате. Купци су, потогово у последње време, централне банке Кине, Русије, Бразила и других земаља попут Јужне Кореје, Казахстана и Турске. То указује да бројне земље размишљају о будућности и алтернативама поготово у вези резервне светске валуте и састава девизних резерви.
... Кока Кола је то!
Прошле недеље десио се вансеријски догађај који може указати на отварање једног од најважнијих фронтова према подивљалом финансијком картелу кога чине највећи западни инвестициони фондови и банке. Наиме, група америчких производних корпорација које послују глобално, на челу са Кока Колом иницирала је саслушање у Сенату на Подкомитету за заштиту потрошача у вези манипулације ценом алуминијума. Кроз кратку медијску кампању у Њујорк Тајмсу и Форбсу која је претходила саслушању указано је да Голдман Сакс и Џи Пи Морган Чејс и друге банке контролишу тржиште комодитета чиме имају пуну могућност за манипулацију ценама. Како је цена значајно подигнута на глобалном нивоу постале су угрожене и компаније попут Кока Коле јер то утиче на цену лименке – једног од стандардних паковања за њене производе. На саслушању су бројни експерти ангажовани од стране групације производних корпорација упозорили Сенат да банке у потпуности контролишу ово тржиште и указали на погубност те ситуације за привреду. Изнети су и предлози за знатно раније увођење веома строгог Базел 3 банкарског стандарда које је банкарски картел претходно успео да одложи за 2018. годину.Два дана након саслушања компанија Џи Пи Морган Чејс је најавила да се потпуно повлачи из трговине комодитета, укључујући и алуминијум. Проблем је очигледно ескалирао до крајњих граница јер када симбол глобалног капитализма као што је Кока Кола има проблеме са финансијском олигахијом чему тек онда могу да се надају остали! Цео случај указује и да је ово прва већа добијена битка привреде над финансијским сектором на новоформираном унутрашњем америчком фронту.
У Србији ништа ново
Док се у свету назире једна неформална и неубичајена коалиција против смањења утицаја и значаја финансијског сектора и банака коју чине лидери земаља попут Путина, Ердогана, Орбана и глобалних производних корпорација као што је Кока Кола, у Србији се по том питању не дешава ништа ново. Влада Србије и НБС настављају примену неолибералног економског модела, увози се и даље све – од игле до локомотиве, преостала привреда је на издисају, губи се све већи број радних места а грађани живе све лошије и лошије. Курс динара је и даље прецењен, највећи део кредита је и даље индексиран у страној валути а банкама од којих су готово све у страном власништву нико не сме ни да писне. Медији и даље углавном успешно убеђују већину грађана да је најважнија ствар борба против корупције а не и промена економског модела која би довела до повећања броја радних места. Приликом реконструкције владе размишља се о довођењу странаца који треба да доследније примењују погубну економску политику јер наводно мангупи у њиховим редовима то неће и не могу.У тој ситуацији Драган Ђилас у име ДС-а предлаже мере заштите банкарских клијената које се односи на ограничење каматних стопа, провизија и накнада банака по угледу на Хрватску, Црну Гору и Македонију. Треба рећи да је овај предлог без јасног става о промени неолибералног екоомског модела у Србији и темељне реформе банкарског система изгледа попут гланцања ограде на Титанику који се управо приближава леденом брегу. Нема довођења система у питање.
Ђилас је изгледа става да је све што је запад направио много савршеније од онога би ми или било ко други осим њих могао направити. Потребно је само ту и тамо зашарафрити по неку ствар као што су накнаде и камате како су то учиниле и друге побројане земље које се мире са својим колонијалним положајем у односу на запад. Ђилас је предложио и фикни курс са образложењем које не треба ни коментарисати чиме је заправо предложио потпуно одустајање од независне монетарне политике. У тој ситуацији су земље попут Македоније и Босне и Херцеговине. Једина гора ситуација је да не постоји сопствена већ да се уведе туђа валута као што је то урадила Црна Гора. Управо ка тим економијама би клизила ионако руинирана економија Србије када би се којим случајем не дај боже применио Ђиласов предлог.
Економски тим Двери
Нема коментара:
Постави коментар