Mudri i Hrabri Borci Za Slobodu, Istinu i Pravdu

И, шта сад?

Јелена Бркић

Комплетна владајућа коалиција, чак и оваква каква јесте, у случају да се одлучи да брани и одбрани државне интересе, имаће огромну подршку свог народа!

Београд, 04.04.2013

Дан након што су највиши државни представници Србије сачували основно људско достојанство свог народа и одбили да признају независност отете јужне покрајине Србије од стране НАТО пакта и ЕУ, потпомогнути шиптарским терористима као пуким извршиоцима и „топовским месом“, започеле су анализе и прогнозе колико је то „НЕ“ озбиљно, али и колико ће да „кошта“ нашу државу.

Не желећи ни да помислим да је „НЕ“ само одлагање ради добијања на времену, а опет не мењајући ни за милиметар своје мишљење о актуелном државном руководству, које је досадашњим чињењем газило по највишем правном акту државе и садило тикве са ђаволом које ће се сада обити о главу и њима и народу, у времену које следи Србија ће непобитно бити пред великим искушењима, подвргнута многобројним притисцима и уценама.

Личне уцене

Захваљујући дугогодишњем битисању на српској политичкој сцени и разноразним брљотинама, огроман број политичара у Србији има подебеле досијее за које Запад свако мало прети да ће им обрисати прашину. Ко су тачно ти политичари и шта у тим досијеима пише, можемо само да нагађамо, али ако је критеријум снисходљиво понашање и прихватање свега што се Србији намеће као услов, рекло би се да ни садашњи државни врх, оличен у великој тројци (мада ми уопште није јасно зашто Динкића стално заборављамо), свакако нема беспрекорну прошлост.

У сваком случају, бескрупулозни Запад неће ни секунде оклевати да извади папире на сто!

Има ту још једна „ситница“: Запад никада не оставља у животу своје извршиоце! Није оставио Милошевића, нити Ђинђића, неће ни остале. Њима живи докази не требају! Након што се заврши посао, докази се уклоне! И зато, док се не призна независност јужне српске покрајине, српски државни врх је у мањој опасности (далеко од тога да је нема), него уколико пристане на личну уцену! А какви год да су, наши су и држава Србија сваког свог грађанина мора да заштити од непријатеља, а онда му суди ако је починио какво зло. А посебно ако су у питању људи на највишим државним позицијама!

Уцене српског народа

Како год да су се до сада понашали, уколико имало српске крви тече венама наших „државника“, врло је могуће да личне уцене овог пута не „упале“. Зато што се сваки Србин, ма колико „мали“ био, плаши проклетства Лазаревог и зато што, поред власти и богатства, овог пута не може да се не помисли на своје поколење и оно што му се оставља у случају да се „НЕ“ претвори у „ДА“.

Дакле, као кец у рукаву остаје уцена и притисак на читав народ и његову будућност. Којим тачно редоследом, нисам сигурна, али уколико се остане при ставу „НЕ“, уследиће огроман притисак на читав српски народ. Да ли ће прво кренути са агресијом на северу Косова и Метохије или на подручју Прешево-Бујановац-Медвеђа, или ће нам блокирати европске интеграције (што ће свакако обрадовати огроман број наших грађана), или ће можда то бити у пакету, али српски народ треба припремити на чињеницу да ће урадити све да нас на силу натерају да слушамо!

И шта сад?

Одговор на ово питање треба да пруже одговори на следећа два питања:
1.Јесмо ли спремни да своју слободу бранимо по сваку цену?
2.Имамо ли ми правог савезника у тој борби?

Ако јесмо спремни да се бранимо, без обзира на жртву које мора да буде, кораци су следећи:
- Одмах замрзнути све преговоре са ЕУ (неће се ни њима допасти што нам не позајмљују нови новац, јер нећемо бити у стању да им враћамо стари – кредите којим су нас поробили, да не заборавим: нашим новцем који су отели делом кроз упропашћене банке, а делом кроз пљачкарошке приватизације),
- Позвати на народно јединство у одбрани националних интереса (отпор ће пружати ДС, ЛДП и још неке станчице које се не финансирају из домаћих извора, али све скупа не прелазе 20-так посто на изборима, а сада немају могућност да краду),
- Кренути у активну медијску кампању отрежњења народа кога лажу већ 20 година (РТС то може, а могу и многи други).

У једно сам сигурна: комплетна владајућа коалиција, чак и оваква каква јесте, у случају да се одлучи да брани и одбрани државне интересе, имаће огромну подршку свог народа!

Да ли, осим народа, имамо и помоћ савезника? Када се у Србији помене савезник, уз сво поштовање другим пријатељским земљама, огромна већина прво ће уперити поглед ка Русији!

Потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин, приликом посете Србији, изјавио је: „ Русија је са вама, Путин је са вама, потребна нам је јака Србија која ће заступати своје ставове!“ Србија сада мора да зна да ли је ова изјава само мртво слово на папиру или може и у којој мери да се ослони на Русију уколико је ово последње „НЕ“ управо тај став који је господин Рогозин помињао!

Да би се Србија ишчупала из смртоносног загрљаја непријатеља, неопходна јој је руска помоћ! Сва! Војна, економска и политичка! И зато, комплетан државни врх, који је недавно начинио политички скандал и комплетан отпутовао у Брисел, сада нека учини то исто, али правац – МОСКВА!

Нема више простора за неутрално држање: једном се царству мора приволети! Избор уопште није тежак, братска и православна Русија већ дуго чека на српско отрежњење! Једино је питање да ли могу да поверују онима у које ни њихов народ не верује? Богу се молим за још једну шансу...