,,Трагика нужности“ и (или) бављење политиком у Срба
Раденко Кондић
Када би ме неко питао зашто су Двери ушле у политику, одговорио бих: због трагике нужности.
Нови Сад, 01.04.2013
Питање које би
својој сложеној људској природи требао да постави свако ко жели да се бави
политиком је: ,,Зашто се бавим политиком“? Исто то питање данас не поставља
овај народ политичарима. Погледајмо штампу после недавних избора: јагма је којој
ће политичкој партији припасти које министарство, како ће се расподелити јавна
предузећа, којој партији ће припасти профитабилније. И већина нас не поставља
питање да ли ће они који заузму руководећа места бити гладни и жедни, него
колико ће својих партијских истомишљеника запослити. Не питамо их дакле зашто се
баве политиком јер знамо да се баве да би владали, значи лагодно живели
(лагодно, не добро, јер добро живети значи живети хришћански, а то значи некад
бити и гладан и жедан себе и Бога ради) Колико смо данас Срби показује управо
то што се бављење политиком свело на жељу да владам. Колико смо томе слични
родоначелницима својим, светим прецима, од Светог Саве па преко свих светих
Немањића,Бранковића..?! Подсетимо како је Свети Владика Николај говорио да на власти треба да буде онај ко је ближи Богу? Ту своју близину Богу Свети Кнез Лазар је доказао мученичком крвљу. Данас, када ми православни Срби верујемо да се кључ повратка Косова и Метохије у окриље Србије крије у Лазаревој жртви и нашем угледању на њу, они који данас владају Србијом терају нас од себе и наглашавају да им више не помињемо ту Небеску Србију, јер ко још верује у ,,то''. Толико су близу Богу. Па где смо ми онда народе Божији?! На којој страни, боље рећи на чијој? Борба је одлучити се. И ту је наша дужност да разумемо онога ко се борио па поклекнуо, а данас је таквих мало, али је зато важно да овај народ преуми и препозна оне којима барем примарни циљ није да, бавећи се политиком, лагодно живе. Када се проф. др Драган Станић присећао светионика у смутним временима, др Јована Рашковића, и када је говорио о његовим разлозима уласка у политику, рекао је следеће: ,,Политичар, не по својој сопственој вокацији, него, чак упркос својој вокацији. Он је, право говорећи, политичар постао по строгим захтевима трагике нужности.''
Када би ме неко питао и ја желео да објасним зашто се један покрет младих људи заокупљен пре свега духовним вредностима, Покрет Двери, одлучио посветити политици, одговор би био управо тај: због трагике нужности! Народу треба помоћи да препозна, а како ће препознати ако му се не нудиш. Зашто је важно нудити се али не веровати у себе него у Бога? Вера у себе је сујета, а вера у Бога жртва. Митрополит Амфилохије је говорећи о Његошевом поимању Свете Тројице говорио да је ,,жртвоприношење у суштини Христове личности.'' Практични хришћански живот значи себе уподобљавати Богу, значи бити спреман на жртву да би васкрсао. Само овако је могуће избећи искушење ,,погубне стране људске природе'' како каже академик Коста Чавошки, објашњавајући да се она појављује управо у околностима какве су долазак на власт по сваку цену. Но, наш је путовођа Господ Исус Христос:,,Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст отац мој.'' Бог ће војевати за нас, а како ће војевати ако је за наше политичаре Небеска Србија безмало глупост?!
Ново је питање: како је дошло до тога да део народа и након таквих изјава слуша те исте политичаре, има снаге да без огорчења укључи медије који држе монопол, ,,имају националну фреквенцију'' како се то популарно каже? Одговор је у самозабораву и аутошовинизму. Лек је, с друге стране, да наша деца науче ко су и шта су, јер иде време када ће они одлучивати каква ће се политика спроводити. Научимо их ко је Свети Кнез Лазар, ко је Карађорђе. Погледајмо ствари са ,,чисто српског становишта'' како је говорио Црњански. Није део нас освестио шта су били српски идеали. То су били хришћански идеали, умрети за ,,крст часни и слободу златну.'' Важно је враћати у свест младих људи хришћанске вредности на којима је почивала наша држава од Немањића па све док није дошао комунизам. И зато нема места ни за аутошовинизам:,,... какви смо, тако нам и треба... нема горег народа...''
Не живи један народ, поготово не Српски, педесет година. Он је, присетимо се само Првог светског рата, без позива ишао у војну, изводећи свог коња из стаје. Сетимо се ко смо били стотинама година и биће нас стид да овако говоримо. Додајмо овоме расуђивање Црњанског о нашем народу, када је писао о српским ослободилачким ратовима, где он каже да је наш народ доказао ,,да је кадар да деценијама припрема, смишља, жуди, и у ниском животу, а у дуготрајној патњи, да би, у одређеном му тренутку, испунио.“ Наше је да верујемо да припадамо том народу јер смо тек две генерације иза оних из Кумановске битке и да смо кадри да испунимо наш завет опстанка у нехришћанској Европи . Како је то могуће ако се бавите политиком и живите у Европи? Тако што нећемо да се прилагођавамо политици, животом у Христу политика ће се прилагођавати мени. Без претензије да једино и искљуиво владам (читај лагодно живим) могуће је осетити радост, осетити небо. Стиснути зубе за овоземаљско да би осетили небеско. Ево како каже Свети Апостол Павле: ,,Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа, да богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите'' (2.Кор,гл.8,ст.9)
Последњих дана је међу нама који пратимо и дешавања у нашој Светој Цркви било актуелизовано страдање блаженопочившег патријарха Варнаве Росића, који је отрован јер је бранио светосавски национализам супростављаући се конкордату са Ватиканом. У време пред Други светски рат, када се спремало распадање Србије, када је југословенска Влада потписала, а Скупштина изгласала две деценије припремани конкордат (као што се данас и за време претходне Владе потписује предаја Косова и Метохије и када очекујемо да је Скупштина изгласа) овај блажени човек је дао свој живот ,,ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ'' и поручио да ,,Кад Бог хоће некога да казни, прво му памет узме'' при том мислећи на ондашњу власт у Србији. Као да говори и о садашњој јер евидентно је и за овдашњу власт оно што патријарх Варнава даље каже у свом писму народу поводом конкордата и памети која је то прихватила:
,,Ова света реч обистињава се потпуно на нашим властодршцима. Бог узима памет онима који су непоштени и неморални, пa били то мали или велики људи. To сведочи и Божји апостол Павле кад говори о паганским Римљанима: „Зато што бијаху неморални и не марише за истину Божију, зато их предаде Бог у покварени ум да чине оно што не ваља“ (Рим. 1, 28)...
Ja се позивам на све вас као сведоке, да je заиста корупција захватила наш живот. He гледа се ни карактер ни поштење него се све цијени према партијској боји и према партизанској ревности. He награђује се чиновник према савесном раду него према услугама партији. Од гласања за овога или онога зависи судба људи, зависи срећа или несрећа свих чиновника и њихових породица“ Када видимо ову једнакост у гледању смисла политике, на које упозорава блаженопочивши патријарх, које трају, ето од онда седамдесет и пет година, па зар можемо и имамо образа да гледамо са стране како се та иста политика наставља и данас?! Посебно боли што је тешко поверовати да неко ко је рођен у Призрену може да не зна шта је нама Косово и Метохија. Он зна али као старешине јудејске када су издале Христа неће да призна да не би био искључен из синагоге, у нашем случају из партије, из власти. „Јер завољеше више славу људску него славу Божију“ (Јов. Гл.12.ст.43) И није наше да судимо него кроз речи Христове опоменемо, није наше народно да се бојимо већ би требало да је њихово: „Ријеч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан“ (Јов. Гл.12.ст.48)
Раденко Кондић
Нема коментара:
Постави коментар