Translate

понедељак, 1. април 2013.

Подршка протесту "Овако више не може": проф. др Јасмина Вујић

Разум налаже да се бранимо! Зато подржимо Двери и придружимо се протесту ”ОВАКО ВИШЕ НЕ МОЖЕ”!

Београд, 01.04.2013

Неопходно је да се под хитно зауставе сви назови ”преговори” са Приштином и ЕУ и да се на тај начин спречи даље затирање српске нације и уништавање српске државе. Они са којима се сада воде преговори и у чије руке је стављена судбина српског народа никада кроз историју нису били српски пријатељи. Зашто би били данас? Дачић треба да се сети да је Милошевић исто тако веровао да га Запад сматра главним миротворцем на Балкану, те је пристао и на предају Крајине и на постављање границе на Дрини, да би убрзо после тога био пуштен низ воду и предат Хагу. Уместо што га пореде са Де Голом, Дачић све више личи на Јељцина, који је у магли пијанства и корумпираности пристајао на све захтеве Запада, и водио земљу у провалију. Вучић све више подсећа на Горбачова, који је постао миљеник Запада када је решио да распарча сопствену земљу, те ускоро можемо да очекујемо да ће се и Вучић придружити листи ”миротвораца”, наравно заједно са Тачијем, који су награђени Нобеловом наградом за мир, као што је то био Горбачов, Арафат и Перез, Ахтисари и наравно Обама.

Ко нас то води?

Није уопште неуобичајено што Србију већ 10 година воде исти, рециклирани политичари и назови стручњаци, који нити имају мудрости, нити визију, нити способности да земљу извуку из све дубље кризе, поставе на здраве основе, и дају бар наду за опоравак и бољу будућност за генерације младих који долазе иза нас. Већина ових који су до сада водили земљу нису имали квалитета до то раде, били су изузетно корумпирани и самим тим и уцењени, те су морали да слушају диктате оних којима добробит наше земље није никада била у интересу.

То је опробани систем Запада за земље које су им мета:

(1) Економска и финансијска дестабилизација,
(2) Политичка дестабилизација,
(3) Довођење на власт корумпираних и уцењених политичара,
(4) Слање ”помоћи” у виду тимова Међународног монетарног фонда и Светске банке, тј. гурање у бруталну приватизацију и убрзано задуживање до дужничког ропства, уништавање домаћег банкарског сектора, отварање тржишта страним мултинационалним компанијама и тиме уништавање домаће прозиводње,
(5) Финансирање ”невладиног” сектора за вођење специјалног психолошког рата,
(6) Стављање под контролу свих медија да би се спречило да нема патриотска већина има глас и приступ медијима.

Циљ је наравно кристално јасан: стварање економски и морално пропалих држава-клијената (зависника) које не могу самостално да опстану и уништавање свих атрибута суверенитета и независности; стварање нових генерација које се стиде свог порекла, које не знају где су им корени, које не знају ко су, немају своју нацију, језик, обичаје, религију; уништавање јаке традиционалне породице - промоцијом либерализама свих врста и боја, као и намерним уништавањем квалитетних образовних система зарад стварања генерација младих са минимумом образовања и сумњивих моралних вредности, које је лако контролисати и уценити - генерације које ће бити неспособне да мисле својом главом!

Ако горе наведени испробани рецепти не постигну жељени резултат у предвиђеном времену, приступа се војним интервенцијама под било којим изговором. Уништава се комуникациона и саобраћајна инфраструктура, стратегијске инсталације и фабрике, а животна средина се загађује осиромашеним уранијумом и изузетно штетним хемикалијама из уништених хемијских и петрохемијских постројења. Тако је NATO, пред 50-ту годишњицу постојања ове организације, 1995. године искористио (а можда и креирао) ситуацију у Босни и Херцеговини (а 1999. у тадашњој СР Југославији) за редефинисање сопствене улоге од одбрамбеног савеза, који је могао да интервенише само на територији својих чланица, у светског полицајца који данас може да војно интервенише у било којој земљи на свету под било којим изговором.

Исти, исти...

Да би се гарантовало спровођење наметнутих услова, који наравно никада нису били у интересу Србије или српских земаља, било је потребно да се уз помоћ Запада на власт доведу тимови корумпираних и уцењених политичара, незналица жељних власти, који се после употребе одбацују и доводе се нове, још горе гарнитуре. Тадић је искоришћен и пуштен низ воду. Највећа опозициона странка је манипулацијама уништена и поцепана, а један њен део је (уз обећање да ће доћи на власт) постао већи заговорник евроунијатства него што је била Тадићева странка. На тај начин је Србија остала без јаке патриотске опозиције и без јаког гласа у Скупштини (која се и иначе састојала од безимених партијских послушника без сопственог мишљења). Отишао је Тадић, дошао је Дачић, са Вучићем и Николићем, новопеченим евроунијатама. Динкић је наравно остао као сигурни стожер даљег задуживања и уништавања српске привреде. Уз своју прву књигу ”Економија деструкције”, сада убрзано завршава и другу књигу ”Деструкција економије”.

Вучић говори о трећем путу, изјављујући да неће да буде ни Лазар ни Бранковић, а не зна да трећег пута нема и да ако настави овим којим сада иде, и ако било шта потпише, биће у српској историји забележен као највећи Бранковић! Вучић се у својом незнању, ароганцији, и болесној жељи за влашћу, није сетио да проучи историју српског народа, и да примети да захтеви Немачке из 2013. подсећају на ултиматуме Аустроугарске из 1914. Обећава српском народу бољи живот после предаје Космета и уласка у ЕУ, а затвара очи пред политичком, финансијском и економском кризом у ЕУ, где је бољи живот резервисан за изабране, а већину чека дужничко ропство, које се полако шири југоисточном и јужном Европом. Румунија и Бугарска, Словенија и Мађарска, Грчка и Кипар, Шпанија и Португалија и низ других земаља, уласком у ЕУ и продајом свог суверенитета, нису никако просперирале већ су упадале у све дубља дужничка ропства, где им се сваког дана испоручују нови диктати. Дачић, Вучић, Николић и Динкић клече пред западним моћницима, не зарад бољитка српског народа, већ својег остајања на власти. Не схватају или у својој заслепљености не желе да виде да у наступајућој геополитичкој расподели у свету Србији да би опстала једино преостаје да се ослони на јаку Русију и земље БРИКС-а. Уласком у ЕУ, Србија ће престати да постоји.

Двери позивају на очување територијалног интегритета и државне независности, на очување традиционалних породичних вредности, на очување православља, наше духовности и традиције, на очување језика и писма, на очување наше историје и културе, на бескомпромисну одбрану националних интереса, на окупљање нових некорумпираних људи, стручњака у својим областима, који имају довољно квалитета да поведу земљу у препород, да оживе привреду, да покрену науку, да извуку образовање из Болоњске замке.

Разум налаже да се бранимо! Зато подржимо Двери и придружимо се протесту ”ОВАКО ВИШЕ НЕ МОЖЕ”!

Нема коментара:

Постави коментар